SHEER: 0% / 10% / 50% / 90%   ligth bright medium dark black   FEATURED LANDSCAPE
HOME PAGE - GREEK
HOME PAGE - ENGLISH
HOME PAGE - GERMAN
HOME PAGE - SERVIAN
ligth bright medium dark black
ВЕРГИНА ИМАТИЈА

Вергина: Βεργίνα) је градић у северној Грчкој у кругу Иматија, периферија Средишња Македонија. Смештен је на обронцима планине Пиерија, просечне намдорске висине 120 m, 13 km југоистично од града Верија и 80 km југозападно од Солуна.

Археолошки локалитет

археолошки локалитет у Вергини уписан на листу Светске баштине

археолошки локалитет у Вергини уписан на листу Светске баштине

Тумул у Вергини

Тумул у Вергини

Град је постао светски познат када је 8. новембра 1977. године, грчки археолог Манолис Андроникос ископао гробнице македонских краљева, укључијући и гробинцу Филипа II Макодонског, оца Александра Великог. Археолошки локалитет је препознат као древни изгубљени град Aigai (грчки: Αιγαί). Од 1996. године, Вергина је уписана на UNESCO -ов списак места Светске баштине у Европи.

Историја

Током 7. и 8. века пре нове ере у овом подручју су владали Илири који су основали насеље на стратешком положају. Почетком 7. века пре нове ере локална племена Трачани и Пејонци су се побунили против Илира и 650. године пре нове ере краљ Пердика I (династија Темениди) из Аргоса освојио је град и претворио га у престоницу новооснованог Македонског краљевства.

Модерна Вергина је основана 1922. године у близини два села којим је управљао турски бег, Кутлеш (Κούτλες) и Барбес (Mπάρμπες), у заливу Палатица где је живело само 25 грчких породица. Након протеривања бегова 1923. године, земља је додељена грчким досељеницима из Бугарске и Турске, а име новом граду је дао миторполит из Верије према легендарној краљици Краљевства Верија.

Архелошки локалитет Вергина

Још 1850-их археолози су, знајући да се древна Егина налазила у близини, започели истраживања вештачких брежуљака верујући да су у питању краљевски тумули. Ископавања су почела 1861. године под надзором француског археолога Леона Езеја (Leon Heuzey), а под покровитељством Наполеона III. Код Палатице су откривени остаци македонске краљевске палате Антиговна III (263.-221. пре нове ере), али су даља истраживања обустављена због опасности од маларије.

Није доступна већа резолуција.

Није доступна већа резолуција

Солунски универзитета је преузео ископавања 1937. године и пронађени су други делови палате, али је ископавање обустављено због италијанске окупације 1940. године. Након рата изстраживање је настављено и 1960их грчки археолог Манолис Андроникос је био уверен да је велики тумул (Μεγάλη Τούμπα) у ствари маоузолеј македонских краљева. Након тронедељног ископавања 1977. године открио је четири гробне коморе са нетакнутим гробницама. Још три су пронађене током 1980их. Осим гробнице Филипа II Македонског, Андроникос је веровао да је пронашао и гробинцу Александра IV, сина Александра Великог и Роксане; у шта верују и многи други археолози.

Према кровној конструкцији мање гробинце II, њеним златним украсима, азијским мотивима на фризовима, жезлу по узору на оно са Александрових кованица, научници су закључили да је она највероватније гробница полубрата Александра Великог, Филипа III Аридеја и његове жене. На каменом пиједесталу пронађена је камена хидрија (врч) с костима и позлаћеним храстовим лишћем. Уски фриз с приказом трке двоколица је украшавао зидове гробнице.

The golden larnax the golden grave crown of Philip

Археолошки музеј у Вергини

Друга, једноставнија гробница број I са две просторије, је вероватно гробница Филипа II Македонског . У њој је пронађен мермерни саркофаг и ковчег (ларнакс) од 24-каратног злата тешка 11 kg, у којем су биле кости преминулих и позлаћених 313 храстових листова и 68 жирева тешких 717 грама. На поклопцу овог ковчега налази се „Сунце Вергине“, симбол који је постао знак грчке Македоније Ту су такође пронађени, урна од слоноваче и злата, богато изрезбарн посмртни кревет на ком је положено тело краља и сребрнина за посмртну гозбу. У суседној, мањој просторији, био је још један ларнакс са костима жене умотеним у љубичасту и златну одећу са златном дијадемом украшеном цвећем и емајлом. Кревет у тој просторији је био делимочно нагорен златним украсима који су представљали цвеће митре. Изанд улза у дорском стилу налазила се зидна слика величине 5,6 m с приказом лова.

Друге две пронађене гробнице су биле опљачкане. У „гробници Персефоне“, откривеној 1977. године, није било драгоцености, али је раскошно осликана с приказом Отмице Персефоне на зиду. Друга, откривена 1980. године је била јако оштећена, али је сачуван њен монументални дорски улаз с четири стуба. Била је изграђена у 4. веку пре нове ере и научници верују да је то била гробница Антигона II.

Из Википедије, слободне енциклопедије

  Home Members Back  
Share |

Powered By Act Life | Promotion by AddYour.Biz